Neplanirani post

E, stvarno nisam imala nameru da danas bilo šta pišem ovde. Imala sam mnooogo drugih planova (majke mi, imam i spisak ). Ali kao što to sve češće biva sa mnom, sve isplanirano za sad nije obavljeno. 14h20min je. Popodne već.

Za doručak sam nameravala neke Hrono mafine da pečem. Kasno ustajanje nije mi dozvolilo. Zato su pale heljdine palačinke na brzaka. Super su, ali je još bolji ovaj namaz što ga smućkah. Svež naseckan spanać( oko 150gr), kašika i po kisele pavlake, kockica (kao kvasac) feta sira i šaka suncokreta. Nisam ga dodatno solila zbog prilično slanog feta sira.

Nameravala sam da očistim frižider. Međutim, ova sumaglica, kišica i neka hladnoća koja dolazi spolja zadržali su me na pristojnoj udaljenosti od mog frižidera za danas.

Nameravala sam da malo uredim terasu. Ništa od toga iz istih razloga kao gore. Samo sam pogvirila i videla da je nana/menta krenula... Baš me obradovala. Sudbina ostalih saksija zavisi od toga da li će moja trenutna nezainteresovanost za cveće da prođe.

Nameravala sam da isplaniram neke Uskršnje jestive đakonije i za njih potrebne namirnice za nabavku. Ništa još. Ideja nema. Ustvari ima ih na svakom koraku i više nego što meni treba. Ali ništa. Ja ne mrdam. Za sad.

Nameravala sam i neku buđ da u jednom uglu sobe iztretiram i ako mogu zauvek oteram iz kuće. C , tj. jok, tj. ništa od toga. 

Evo, sedim i kuckam.
Znači, totalno neefikasna. Mrzovoljna. Paralisana iz nekih nedefinisanih razloga.
Ostaje mi da čekam da prođe.

A stvarno sam jutros Mariji rekla: 
-Jao, što nisi ovde da izađemo na kišu i zajedno otpevamo " I'm singing in the rain...". Ali, dobro, nema veze, ionako imam mnogo planova i obaveza za danas. A i Boney M mi sad svira. Uz Boney M se najbolje radi, znaš? Ćaaaooo..

Nisam planirala ovaj dan ovako.
Nije važno valjda. To je samo jedan dan.
Zadovoljna sam što je juče bilo sunčano. Zadovoljna sam što su me telefonom zvali neki moji zanimljivi ljudi da pričamo i smejemo se. Zadovoljna sam jer sam nekoj deci napravila mafine u obliku cveća i srca i napisala im na moj način šta im želim u braku.
Zadovoljna sam jer sam poželela da čujem neke ljude. Poželela i čula. Nazvala sam i OK sam. Čak "very OK". 
Nekad je uspeh i poželeti nešto. 

A za Uskrs treba želeti, radovati se i obradovati.

Mene je Marija juče obradovala na svoj način. Ona smatra da je ovom elegantnom postolju za kolače i torte mesto u mojoj kući. Pa jedna majstorska čestitka.. 
I medenjaci u obliku srca...

Njen brat i njegov pažljivo odabrani poklon... ram za sliku, uvek potreban. 
Samo, moram da teram muža da i mi jednom ovako kao ovi manekeni poziramo za slikanje, pa da nas uramim. 
Potpuno spontani pogled u daljinu...;)

Jedna knjiga i pozorišna predstava na poklon od drugara :). 
Pa stvarno mi je bio srećan ovaj 45.rođendan.

Ipak, utisak dana je bio moj svekar koji me ujutru nazvao i čestitao mi na sledeći način: "Hello, pa happy birthday.." 
Nije naročito interesantno ako ne znate da on izričito neguje i zalaže se za srpski, kao maternji jezik i njegovo prvenstveno korišćenje u komunikaciji. Ne podnosi reči kao što su "ćao", "ok" i sl. 
Dobro, reče on na kraju da je šala mala... 
Sad, da l' je šala ili je engleski naš drugi maternji jezik na mnogo načina...
Verujem ja da je bila šala...ali polako svekre...Kad si savladao kompjuter i internet, neke stvari više ne mogu biti iste.. ;)

Pošto on povremeno čita ovaj blog (kao što je i red)... ovom prilikom ga pozdravljam.

* * *

A sad, odoh... možda i proradim. Već je 16h.

Srećan Uskrs želim svima! Kucnite neko jaje umesto mene.. Ja volim žuta i crvena.. i na tufne.