San
Noćas sam sanjala majku. Prvi put za zadnjih desetak godina. Svašta, pomislim jutros.
Kao.. ona ide putem. Vraća se odnekud uzbrdo, natovarena kesama kao i uvek.
A kod kuće je dočekuje žamor. Gosti pristigli nenajavljeno. Ona ih gleda u čudu. Ali samo za trenutak.
Svi se onda izgrliše i izljubiše nasmejani i veseli.
I sve se opet brzo pretvori u prijatan žamor.
I sve je bilo tako stvarno.
I sve je opet bilo tako potpuno.
Draga Sandra, šaljem ti objem.
ReplyDeleteKo zna odakle dokaze naši snovi... Mislim na tebe.
ReplyDeleteSreća da dođu u snovima :)
ReplyDelete