Hleb na pocepanoj kariranoj krpi
Ima dana kad mi je najlepši onaj hleb koji umesim kašikom i ne isprljam ruke uopšte. Ma ne, ne čuvam nokte, prstenje i to.. niti se gnušam lepljivog testa.. daleko od toga.
Nemam neke nokte a prstenje ne nosim, osim povremeno jedan baš lep i drag.
Ali ovaj hleb je stvarno predobrog ukusa i najradije ga pečem. Brašno menjam i kombinujem na osnovu zaliha brašna. Uvek u kući imam dva do tri različita brašna, mleveni lan i dosta semenki, pa to onda vrtim u krug dok ne potrošim i odem u nabavku.
Za ovaj hleb upotrebila sam
šolju speltinog brašna
šolju heljdinog brašna
pola šolje ječmenog brašna
po pola šolje golica, suncokreta i mlevenog lana
kašičicu soli
4 kašike maslinovog ulja
2 šolje kisele vode
Sve sam kašikom izmešala i dobila jednu žitku smešu. U istoj posudi sam poklopljeno ostavila da prenoći u frižideru.
Ujutru sam dodala kašičicu praška za pecivo i opet dobro izmešala.
Preručila sam u papirom za pečenje obloženi kalup za hleb i posula kašikom speltinog brašna pa ga utapkala lepo po površini.
Ostavila sam sve po strani dok se rerna lepo ugrejala, zatim sam nožem malo urezala šare po površini posutoj speltom i ubacila u zagrejanu rernu.
Hleb se pekao dobrih sat vremena na 200 stepeni.
Ja hleb ne pokrivam prilikom pečenja. Rerna mi je osrednje jaka.
Posle sat vremena isključila sam rernu i ostavila hleb unutra da odstoji još 15ak minuta
Slobodno možete da kad isključite rernu, izvadite hleb iz kalupa sa sve pek papirom, pa ga na tom papiru ostavite u rerni još neko vreme.
Posle hlepče uvijete u krpu ako vam je korica prepečena. Ali bolje da je dobro pečena nego nepečena. U krpi će to sve lepo da se sredi.
Dođosmo i do krpe najzad.
Jao bre, pa je l ti nemaš neku bolju krpu. Nemoj, molim te, tu krpu takvu da slikaš i da stavljaš na televiziju. Sramota.. Ajde da ti dam ja neku. Imam nove novcate krpe. Idi vidi u sobi u šifonjeru, gore..
Ovo poslednje bi govorila zavereničkim tonom uz neki kao namig samo ja da vidim i čujem izrečeno.
Gore :)
Naravno, gore u šifonjeru stoje najbolje krpe, stolnjaci i posteljine. Uštirkano sve. Čeka neke posebne dane. Posebne svečanosti. Posebne goste.
Mnoge krpe u mnogim šifonjerima nikad nisu dočekale te goste i te prilike.
Ja nemam te krpe gore. Gore su mi fotografije, crteži i blokovi br. 5 i poneka rasparna patofnica.
Sve su mi krpe u akciji. Svakodnevno.
Hleb je divan! a ja moram priznati da sam počela da kupujem neke krpe samo za slikanje - makar za prvo vreme, jer veoma brzo postanu ovako pocepane. Isto pod uticajem babe... i mame... spavaćica, stoljnjaka, posteljine i krpa nikad dosta...
ReplyDeleteOdličan post,uz lebac još bolji ��
ReplyDeleteMmmm ovaj hleb izgleda zaista domače, kao i krpa :) A nema boljeg od domačeg :)
ReplyDeletedrago mi je da ima takvih krpa......:)
ReplyDeletejer slazem se sve izgleda domace:))) a kruh bi ja sad jedno parče:)))
Hleb je zaista nešto posebno a tako domače.
ReplyDeleteDivan post,
pozdrav Tamara
Pocepane krpe znaće, da se u kuhinji radi. :-)) Hleb izgleda fantastično.
ReplyDelete