Stari recepti i nešto malo o Miri



Moram da podelim s vama jedan recept.
Savetujem da ga isprobate, ako već niste.
Naravno, ako volite džigericu.

Recept sam dobila poodavno od jedne, sad već pokojne, komšinice Mire.
Setih se nje dok sam ovo jelo spremala. Srebrna, uvek uredna frizura. Sivi kaput.
Kad ide niz stepenice, krenula je kod lekara.
Kad se penje stepenicama, vraća se od njega s punom kesom lekova.
I nismo joj svi u zgradi bili simpatični.
Baš je bila interesantna na neki poseban način.

Onako, površno gledano, reklo bi se da je bila pomalo dosadna.
Sačekivala bi me često ispred svojih vrata sa raznim temama, pitanjima, dilemama, misterioznim dešavanjima u okviru zgrade...
Sa najnovijim mustrama stolnjaka koje planira da hekla, samo da odabere tip i boju konca...

Sa ručno ispisanim receptima...



A najčešće sa sveže ispečenim kolačima i pitama, i to baš onog dana kada bih započela svoju milionitu dijetu u životu.



Kad dvaput razmislim, bila je baš ok.
Ljubazna koliko je umela.
Predusretljiva i oprezna istovremeno.
Nenametljiva po potrebi.
Radoznala na jedan komičan način.

Uvek sam sumnjala da namerno kuva kafu u vreme kada treba da prođem, pa me tim mirisom i ubedi da je baš tada vreme za kafu. Kod nje, naravno.

Sve tacnice na kojima nam je donosila svoje specijalitete i đakonije verovatno bi rado ponudila svojoj deci, da ih je imala.

Eto, ja skoro rasplakah samu sebe sad.




Znači, recept je sledeći:

Sastojci:
500 gr.pileće džigerice
glavica crnog luka
šoljica pirinča
2 kom. jaja
velika šolja mleka
začin,so,ulje




Propržiti seckani luk na malo ulja, dodati džigericu prerezanu svaku na dva dela (mislim da ne smeta i da ostane cela). To sve propržiti 10-ak minuta, skloniti sa ringle i dodati oprani pirinač i začin. Promešati pa preručiti u sud za pečenje. Preliti mešavinom mleka, ulupanih jaja i soli.
Peći u zagrejanoj rerni na srednjoj temperaturi 45- 50 minuta





Nisam sentimentalna.
Ovaj recept koji mi je Mira dala, za mene je pun pogodak.


Znam sigurno da bi joj bilo drago što sam ovde malo spomenula i nju.
A kako i ne bih, kad mi je ostavila svoj rukopis kao svoj trag....




A da sam još tada naučila da heklam... tu bi tek nastalo druženje..;))






Comments

  1. Dirnuo me je ovaj post. Tvoje reci su ga ozivele. Inace, ovo je jako dobar i jednostavan nacin za pripremu dzigerice. Svidja mi se.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš mi je drago što ti se dopao post.A ovo jelo bih uvek ubrojila u neki Top 10,prvenstveno zbog jednostavnosti.:)

      Delete
  2. i meni se ovo čini dovoljno jednostavno da ga isprobam. ja sam ti ljubitelj svega, pa tako i iznutrica, samo treba nabaviti pravu stvar.
    Dobro je imati "Miru" ili bilo koju drugu tetu u svojoj blizini, za prijateljski razgovor, koji trač, koji recept, koji kolačić i kavicu, to je pravi (su)život

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da,draga moja,sve je tako kako si rekla..Isprobaj obavezno,nećeš se kajati..:*

      Delete
  3. Divan homage jednoj posebnoj osobi. Sigurno smo mi svi nekad znali jednu "Miru", ali joj neznamo pokloniti tako emocionalan post :-) Za malo, pa si razplakala i mene :-) Heklanje ti je prekrasno.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da,da..Sonja,ni sama nisam planirala da ikad pišem o njoj..ali,eto,složilo se sve u trenutku,požuteli recepti,mirisi...moje misli koje začas odu negde na put....i eto ga.;))

      Delete
  4. Divan post
    vrlo ljepe rječi i poklon osobi
    koja je sa ljubavjom nešto pripremila-hvala ti što si to podjelila i sa nama
    heklanje je super
    pozdrav Tamara

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti na tako lepom komentaru.Pozdrav veliki!!:)

      Delete
  5. У част и из поштовања према твојој Мири и свих других, наших "Мира" мој коментар пишем ћирилицом. Видим да је користила ово (мени драго) писмо, а она црта испод слова "Ш" (стара школа ☺), ми је одмах запала за око и развукла усне у блажен осмех.
    Као што Соња рече, сви смо ми имали или имамо неку "Миру", а неке од нас су данас нечије "Мире".
    Диван пост и још дивније подсећање на неке жене које више нису у нашим животима, које нам нису у крвном сродству, а тако нам блиске и драге. Баш знаш да "погодиш жицу" ♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da,ja i dan danas po navici nekad stavim crtu ispod:)),jer koristim ćirilicu za pisana a latinicu za štampana slova..Ne znam,tako sam navikla..
      Miri sam danas odnela šareni buketić...
      Baš si lepo zapazila da smo i mi nekome "Mira"..raduje me to:*

      Delete
  6. Baš lijepo sjećanje...svaka zgrada čini mi se ima svoju Miru...dok smo živjeli u stanu imali smo sličnu susjedu, Baku Anu, odmah vrata do naših...još uvijek je tamo...također nema djece, nikoga zapravo...ponekad je znala biti i naporna, ali tko bi joj zamjerio...divno je što imaš njen rukopis, to je valjda nešto najstvarnije i najživlje što može ostati iza osobe, tu je vidljiv karakter, raspoloženje osobe, vjerujem da bi svatko od nas volio da iza njega ostane sačuvan neki njegov rukopis...a što se tiče hrane ,nisam obožavatelj đigerica, ali ovo izgleda prefino :)Vjerujem da ću isprobati :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma te stvari iz prošlosti,pisma,rukopisi..naročito ljudi kojih više nema,dobijaju na važnosti s godinama..Probaj džigericu,ne'š se pokajati;))

      Delete
  7. Dirljivo i u, isto vreme, veoma lepo od tebe što si je se setila i pomenula...
    Recept mi se baš dopada, sigurno ću ga isprobati, pozdrav:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala,stvarno sam je se setila preko ovog jela...!!! A onda sam se malo smejala sama sa sobom,malo zasuzila(doduše od luka;)...pa opet smejala.Ustvari sam je oživela na neki način,bar na kratko..
      Prijatno ti bilo!

      Delete
  8. Kakav divan post, i kakav divan opis komsinice Mire. Kao da je vidim da silazi niz stepenice. Recept danas probam i javljam. Bez sale. Ne salim se sa receptima.

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular Posts