Stari recepti i nešto malo o Miri

Moram da podelim s vama jedan recept.
Savetujem da ga isprobate, ako već niste.
Naravno, ako volite džigericu.

Recept sam dobila poodavno od jedne, sad već pokojne, komšinice Mire.
Setih se nje dok sam ovo jelo spremala. Srebrna, uvek uredna frizura. Sivi kaput.
Kad ide niz stepenice, krenula je kod lekara.
Kad se penje stepenicama, vraća se od njega s punom kesom lekova.
I nismo joj svi u zgradi bili simpatični.
Baš je bila interesantna na neki poseban način.

Onako, površno gledano, reklo bi se da je bila pomalo dosadna.
Sačekivala bi me često ispred svojih vrata sa raznim temama, pitanjima, dilemama, misterioznim dešavanjima u okviru zgrade...
Sa najnovijim mustrama stolnjaka koje planira da hekla, samo da odabere tip i boju konca...

Sa ručno ispisanim receptima...

A najčešće sa sveže ispečenim kolačima i pitama, i to baš onog dana kada bih započela svoju milionitu dijetu u životu.



Kad dvaput razmislim, bila je baš ok.
Ljubazna koliko je umela.
Predusretljiva i oprezna istovremeno.
Nenametljiva po potrebi.
Radoznala na jedan komičan način.

Uvek sam sumnjala da namerno kuva kafu u vreme kada treba da prođem, pa me tim mirisom i ubedi da je baš tada vreme za kafu. Kod nje, naravno.

Sve tacnice na kojima nam je donosila svoje specijalitete i đakonije verovatno bi rado ponudila svojoj deci, da ih je imala.

Eto, ja skoro rasplakah samu sebe sad.

Znači, recept je sledeći:

Sastojci:
500 gr.pileće džigerice
glavica crnog luka
šoljica pirinča
2 kom. jaja
velika šolja mleka
začin,so,ulje

Propržiti seckani luk na malo ulja, dodati džigericu prerezanu svaku na dva dela (mislim da ne smeta i da ostane cela). To sve propržiti 10-ak minuta, skloniti sa ringle i dodati oprani pirinač i začin. Promešati pa preručiti u sud za pečenje. Preliti mešavinom mleka, ulupanih jaja i soli.
Peći u zagrejanoj rerni na srednjoj temperaturi 45- 50 minuta

Nisam sentimentalna.
Ovaj recept koji mi je Mira dala, za mene je pun pogodak.


Znam sigurno da bi joj bilo drago što sam ovde malo spomenula i nju.
A kako i ne bih, kad mi je ostavila svoj rukopis kao svoj trag....

A da sam još tada naučila da heklam... tu bi tek nastalo druženje..;))