Kiša je smešna
Žive u iznajmljenom stanu.
U obližnju piljarnicu odlaze po hleb naizmenično, najčešće zajedno.
Jutarnji užurbani koraci i rešenost da stignu na vreme.
U autobusu on joj ustupa jedino slobodno mesto. Smeju se.
Šetnje s decom po parku.Vikendom redovne. Ostalim danima česte.
Ruka u ruci ispod kišobrana... Kiša je smešna.
"Molim vas, jedan sirup za suvi kašalj kod dece. I nešto za glavobolju..."
Kraj radnog vremena. Užurbanim koracima zajedno do vrtića.
Ona će s dečakom direktno na zakazanu kontrolu do lekara.
On s devojčicom ide po hleb...
Počinje kiša. Devojčica plače...
Malim plavim automobilom u rano jutro odvoze se pospani i nasmejani.
Na zamagljenom staklu dečjom rukom nacrtani su cvet, srce i sunce.
On s kolegama mora na tenis...Već dvaput je propustio.
Ona vozi decu na trening i tečaj stranog jezika. "..budite tačni na večeri...", odmahuje i žuri u supermarket.
Vikend ranojesenski. Prelep, narandžast.
On se odvozi biciklom. Ona sedi s prijateljicama na kafi.
"Molim te, javi da li dolaziš na večeru..."
Zamrzli grad u zoru.
Divna velika kuća.
Izlaze iz nje i odvoze se... svako svojim kolima...
Divne fotke
ReplyDeletei kod nas danas kiša
pozdrav Tamara
Hvala,Tamara..i pozdrav!;)
DeleteSvaka porodica je poseban svet.
ReplyDeleteNadam se da priča porodice sa početk posta, nije postala i neće postati priča porodice sa kraja posta.
Porodica je danas ugrožena.Zato sam i zabeležila ovo svoje zapažanje..Ljubav,bliskost i osmesi lako se istroše u vremenu...ako to sami dozvolimo..Ti si srce,ne slušaš ti N.Fosile džaba(kao i ja;)...I sama od srca želim srećan kraj ove priče..:**
DeleteTako je lako uci u kolotecinu. Umetnost je odrzati ljubav i porodicu - ali, ona najlepsa umetnost. Ostvariva!
ReplyDeleteAleksandra,draga gospođo;),radi na toj divnoj umetnosti..i uspećeš..Ti to već znaš.
DeleteOva priča je ovde baš zbog mladih ljudi i konkretno zbog moje dece o čijoj budućnosti stalno razmišljam i želim im da se ne pogube u burnom moru života..znam da ne mogu mnogo ja tu..ali stalno pokušavam..;))
Da, to se dešava svima... Svakodnevica ubija ljubav, stras, nežnost... A onda jedan trenutak u vremenu, jedan događaj koji nas zaplaši i probudi... I opet se vratimo na početak, srećni što imamo svog ličnog anđela, svoju sreću, svoje gnezdo... jer nigde nije kao kod kuće.
ReplyDeleteUživaj u vikendu! :)
Vesna,hvala ti,vikend je radno ispunjen i stvarno uživam u njemu takvom,jer je jedan plan realizovan...Priča ti je legla,vidim i predivno si je iskomentarisala.Nisam ni sumnjala da će biti drugačije.Uživaj i ti u svom gnezdu..;)
DeleteSamo s'vremena na vreme treba "oduzeti gas" ;)
ReplyDeleteBaš tako!!! I Đole rek'o;))) a i mi skapirale već...posle sto godina braka.....;)) <3
DeleteSamo izgleda, hladno, ali nije :) Sakriva se, čeka svoje vreme. Ljubav, ko na početku.
ReplyDeleteDa,da,slažem se u potpunosti s tobom...Naiđu godine kad se "nema vremena" za takvo razmišljanje...i treba ih spremno dočekati..;)
DeleteFotke su ti predivne a priča - na žalost događa se... Ali ako u pravo vrijeme usporimo konje, ne treba, da je tako :-)
ReplyDeleteShvatila si verovatno da priči nije kraj i da ja kao u svakom filmu navijam za happyend...Moderna vremena imaju svoje dobre i loše strane...
DeleteŽelim ti da i dalje uživaš s vetrom u kosi na motoru(naravno s kacigom:)..i čvrsto se drži ;)))))
Divne slike, divne priče. I jedna i druga imaju svoju pouku, bez obzira što su različite, pa gde se ko nađe. Nekad i oluje bude smešna i ništavna a ponekad samo jedna kap kiše, može da pokvari sve. Zavisi od čoveka.
ReplyDeleteJeste,sve zavisi od čoveka...A čovek ima svoju svest,svoj stav,svoje snove ali i ranjivost u odnosu na žuvotne nedaće...
DeleteSvako ima svoj san, nekad se ostvari, često ne :(
ReplyDeleteNažalost,tako je,a bilo bi lepo da se srećni snovi uvek ostvaruju...Ipak treba uvek tražiti svetlost zbog koje vredi biti srećan...Nije to neostvarivo,mislim...
DeleteEto šta bude kad se kupi i drugo vozilo ;)))
ReplyDeleteŠalim se, iako je pomalo tužna pričica snažno donosi poruku..
Mada, negde sam čitala rezultate nekog istraživanja gde tvrde da su najmanju bliskost ostvarivali članovi porodica koji žive u ogromnim kućama, gde svako vozi svoj auto, ima neki 'svoj svet i život'' i slično.. Baš sam posle toga razmišljala, ima neke logike, ali je ipak sve do porodice i onoga što se u startu ''sadi'', pod uslovom da se ljudi ne menjaju tako lako pod raznim sredinskim uticajima... ;)
Eto, dokle je mene dovela tvoja pričica.. A to je i bio cilj, da stanemo, razmislimo, i vidimo gde mi svi to žurimo..
Pozz
:))))))baš si me nasmejala,ti mala!! Ali nisi daleko od istine...Udaljavanje i odvikavanje...
DeleteA ja se gore raspričala,udubila u analize...
Ma nije gotova ova priča...nikako...A htela sam samo da navedem na razmišljanje,ali ti si već mislila na to,,,nisam ni sumnjala...
lijepa priča, pomalo sjetna, navodi na razmišljanje.
ReplyDeletesmijeh je najbolji lijek, kaže se. povezuje, zbližava, odganja probleme, umiruje. treba se uzimati svaki dan, po 3 puta dnevno, najbolje rano ujutro, oko ručka i poslije večere, po jedna velike žlica. ako se loše osjećaš preko dana, uzeti još koju malu žličicu, neće štetiti.
fotografije - krasne, ljubomorna sam...