Još reč-dve o letu

Evo rodila mi je jedna paprika na terasi. Rešila sam da ne pravim zimnicu od nje.

Zato sam, kao i svake godine u ovo doba, iskoristila trenutak i ispekla bundevaru, ili kako ja zovem tu pitu - tikvenjak.

Za ovaj moj tikvenjak potrebni su sledeći sastojci:
-pakovanje kora
-manja bundeva, tj.tikva (moja je bila duguljasta,žuta)
-4-5 kašika šećera
-2 jaja
-šolja ulja
-vanila

Narendala sam tikvu, umešala dva ulupana jaja, pošećerila sve zajedno sa 3 kaš.šećera i dve kesice vanilin šećera.
Kore se ređaju u uljem premazanom plehu.
Filovala sam svaku drugu koru, a onu koru koja se ne filuje posipala sam uljem i šećerom (otprilike kašika ulja i prstohvat šećera preko svake kore)
I poslednju koru premazala sam ostatkom fila.
Pekla sam sve oko 40-ak minuta na umerenoj temperaturi u prethodno dobro ugrejanoj rerni.

Jednostavna pita. A ukus neponovljiv. 
Tikva je tikva.


I kako je leto na izmaku (to ste i sami primetili) a ako niste neko vas je verovatno već pre mene upozorio... počinjem polako da se vrpoljim na stolici...
Zašto? Nemam pojma. Nema ni razloga, valjda.
Prilagođavanje sledi. Kao i svake godine.
A preiod koji dolazi zove se jesen i omiljeno mi je godišnje doba.
Ali zašto onda moram samu sebe stalno da podsećam na to? Ne znam.


Leto je bilo dugo. Uredno ovekovečeno kroz moj objektiv.

Poneki doručak na terasi.

Meda taman koliko treba do sledeće godine.

Lazanje na moj uobičajeni način.

Od palačinki.

Štrudla od maka prvi put ređena na ovaj način u pravougaonom kalupu. Sviđa mi se.

Ne, nije ovo sve samo o hrani...

Jedna mala pijaca u najranije jutro

Šarenila i plavetnila na sve strane

A suton je lepši od svitanja. Ili nije?

Zelena klupa, kamen, petunije i kuće meni dragih ljudi