17.rođendan

Nesumnjivo da vreme brzo leti, posebno kad ga merimo odrastanjem naše dece.

Dan rođenja svog sina pamtim po detaljima. Kao neki slajd šou.

Sunčan letnji dan.

Moja ooogromna narandžasta košulja.

Drvo breskve puno plodova.

Moja ćerka koja sa grupicom dece nestrpljivo maše za kolima i kao da pogledom kaže:...hajde, što se vučete.. akcija!...čekam...

I stvarno beše akcija. Neočekivano brza.

Dečak ili devojčica?

Fiziološka žutica. Tako normalno u svetu novorođenčadi..ipak...

Inkubator i ja ispred njega stojim i plačem. Jer se dečak u inkubatoru ukakio a nikog nema u blizini da ga presvuče. Najtužniji prizor na kraju tog dana.

Proslavili smo 17.rođendan.

Nema tu mnogo šta za priču....barem ne neku koja bi bila interesantna,neobična i nova.

Moj sin je prilično jednostavan za saradnju u vreme njegovog rođendanskog slavlja. Nema neke naročite prohteve.
Sve može, a ne mora. Kako god, kaže.
Može i bez svećica, ali ne ljuti se kada one stignu zajedno sa tortom.
Plazma torta je doduše uvek poželjna, pa tako nemam ni tu dilemu.

Malo sam, priznajem, ove godine zloupotrebila sve ove olakšice i tolerantnost svog deteta oko svega mogućeg u vezi rođendana, pa sam vrlo opušteno odradila minimalne dekoracije, kako svečane male trpeze za najužu porodicu, tako i rođendanske čestitke i baš svega, svega ostalog.

I mogu vam reći da je osećaj dobar kada veliko zadovoljstvo postignete uz vrlo malo truda, bez imalo stresa, brige kako će nešto da uspe i da li će da uspe... Jednostavno rešim da ne komplikujem i nema komplikacija, ni očekivanih, ni neočekivanih.

Da li su u pitanju sedamnaestogodišnjaci kojima je sve svejedno?
Ili je u pitanju majka koja je godinama unazad pokušavala da sve kreativno i maštovito iz sebe izbaci baš povodom tog dana i da već svečani dan učini još spektakularnijim i važnijim? Pa je u tim vratolomijama od kreativnosti često samu sebe spoticala... Da bi konačno shvatila koliko je malo dovoljno i kako je lepo čuti:"..pusti prašinu....uostalom gde ti vidiš prašinu i nered..???"

Stvarno, nema ih. Ne vidim ih i ne želim da ih vidim.
A ako treba i zažmureću.



Uz svo ovo veliko zadovoljstvo oko rođendana, nekako se uklopilo još jedno dodatno.
A to je dobrodržeći Roger Vaters i njegov koncert u Beogradu.

Kao višnja na šlagu ovog rođendanskog slavlja... ustvari, ona muzika kojom je neko otpevao naše misli.

I smeh i suze smenjivali su se na tom zidu.

Za kraj podeliću s vama nekoliko slika peciva i đakonija koje sam u poslednje vreme spremala...

Nešto od toga našlo se na rođendanskoj trpezi...

Nešto je baš, baš niskokalorično....pa makar se zvalo pizza...

A nešto je samo niskokalorično...

Nešto je kuvala moja ćerka, iako je reč o punjenim paprikama...
I meni je još čudno...Njeni početnički koraci u kuhinji su veoma uspešni i ukusni..:))

Još nešto važno da vam kažem. Ja sam nedavno otkrila divan blog o kuvanju koji redovno posećujem i na kome sam dobila mnoštvo ideja od kojih sam neke već primenila u svojoj kuhinji.

Zove se Cooking with Zoki
Preporučujem da ga posetite...Obavezno! :*