Pogled na januar kroz naočari za blizinu

Prelaz iz januara u februar traje čini mi se nekoliko meseci. Takav je moj subjektivni osećaj, što bi rekli meteorolozi.

Nedavno sam počela da nosim naočari za čitanje, tj. za blizinu. Naravno da sam se odmah i zaljubila u te svoje naočari, pa sam i obeležila novu romansu jednim "duitjorself" projektićem. 
Etui sam napravila po mom ukusu. Crno beli.

Pa onda još jedan.

Od zanimljivosti mogla bih još da spomenem kako sam posle dužeg perioda gledala filmove, popularne i manje popularne.
Moram da izdvojim "Deveruše" (Bridesmaids). Naziv mi, priznajem, nije mnogo obećavao, ali sam poverovala nekim listama najgledanijih filmova... 
Ljudski sam se ismejala. I planiram barem još jednom da ga gledam.

Ova žena je svesna svojih kvaliteta :) 

Nedavno sam imala situaciju da je sin došao kući iz provoda u pola pet ujutru i nakon celonoćnog odsustva i nejavljanja na telefon morala sam da ga častim ćuškom po glavi. Ne brinite, nije bolelo.. Na to je sutradan moja tetka izjavila da ne bih smela da primenjujem nasilje u porodici jer je to danas kažnjivo. 
Tetka mi je inače vrlo vickasta i šteta što nema neki blog. Tu biste nalazili sve što vam treba iz oblasti "Real life humor". 

A tih noći je tokom čekanja, od uobičajenih pretećih SMS poruka koje šaljem svojoj neposlušnoj deci između dva filma, nastala i jedna pesmica namenjena sinu lično. Da se ne razmećem svojim pesničkim darom, ali evo nekoliko stihova, čisto da vam bude jasnije sve.. 

Kreći kući odmah sada, da te kaznim nisam rada.
Kako vidim, insistiraš da me jako iznerviraš..
Neću ti ništa, spava mi se sada,
al' sutra se čuvaj ti, kazniću te majke mi...

I da znate kako se prepao? Strašno. ;)

Rasejanost na svim nivoima bila je prisutna. Ali najslikovitija na području kuhinje...
Nedavno sam tek skuvanu kafu iz lončeta ulila u limenu kutijicu punu mlevene kafe, koja je tu pored stajala otvorena.

Divnu čokoladnu Cheesecake torticu sam prilikom prebacivanja sa pekpapira uspela da upropastim. 
Lepo je pisalo u receptu: ohladiti u kalupu, pa prebaciti na tacnu za služenje. Ali meni se činilo da je i mlaka pogodna za manevrisanje... Nestrpljivost. I lekcija više.

Eto, to je ukratko bio moj januar. 

Čak i kad nije zanimljiv, miris pečenog hleba popravlja stvar. 

Često nema volje za kuvanjem. Tad na scenu stupaju viršle. Na sreću, to je kod mene retkost. Kuvanje mi uglavnom popravlja raspoloženje. Kao i pletenice koje pletem trenutno. Pa malo kafe i malo sunca. 

I jabuke, obavezno...

Hajde sad zajedno da pretumbamo i februar :*