Moj prvi IKEA katalog

Kao da je juče bilo, sećam se kad je poštar na vrata doneo žutu kovertu i u njoj nešto nalik svesci. Zagledala sam je kratko sa svih strana ne sluteći šta bi moglo da bude. Inostrana pošiljka.. Pomislila sam da je opet neki od onih besplatnih stručnih časopisa na koje je muž bio prijavljen a koji su sa svih strana sveta još uvek tih godina katkad pristizali. 

Ali adresirano na moje ime.. 

91. je godina. Normalan život u Jugoslaviji lagano ali sigurno prestaje. Svako jutro čekamo u redu za po jednu kesu mleka.. svekrva i ja, dok brašno nabavljamo u džakovima od 50 kila. Umesto ulja tu je mast, a domaća jaja nabavljamo od koga stignemo. Nismo gladni. 
Spustila sam Mariju u krevetac i već posle par sekundi u rukama držala IKEA katalog. Istog časa sam se setila da sam mesecima pre toga u nekom od naših časopisa, negde na zadnjim stranicama u samom uglu, videla porudžbenicu za besplatni primerak.

U to doba, na već čuvenu Ikeu i njen nameštaj koji je krasio daleke domove normalnog sveta, gledala sam kao na nešto potpuno nedostižno ali skroz romantično. Kao što neko zaneseno stoji ispred izloga i gleda venčanice. Ili cipele. 

U zemlji u kojoj su upravo počinjale godine briga i zatvorenih granica, buvljaka, krpljenja i prekrivanja dotrajalih kauča, dvesta puta prefarbanih polica i ramova za slike.. popunila sam svečano svoju porudžbenicu. 

Spakovala je u koverat, adresirala na neku austrijsku ulicu lepog zvučnog naziva, ubacila je prilikom sledeće šetnje u sandučić ispred glavne pošte, a zatim potpuno zaboravila na nju. 

U godinama koje su sledile, kroz moje ruke i kuću je prošlo puno časopisa sličnog sadržaja ali ovaj primerak sam najčešće iznova listala, napamet znala neke stranice i ljubomorno čuvala da se ne izgubi. 

Ovo je isečak iz mog sećanja na jedno drugačije, umnogome izgubljeno i uništeno vreme. Ujedno i osvrt na jedan mali delić mene iz tog doba, gde sa jedne solidne distance gledam i vidim kako smo se to mi, srećni ljudi, tada dovijali i strpljivo čekali bolji život.