Gde god nađeš zgodno ćoše ti kaficu popij

Pošto ja vrlo poštujem ovu poslovicu i s lakoćom nalazim zgodna mesta za kafenisanje u prirodi gde mi nije potreban sto.. čak ni stolica, smatrala sam da je na red stigla i moja terasa da dobije mestašce za pijenje kafice. 
Barem neko minijaturno ćošence.

To nije ona terasa koju sam već spominjala. 

Da ima ih dve. U jednom istom stanu. 
Deluje baš primamljivo imati dve terase kad znamo da mnogi stanovi danas nemaju ni po jednu... Ali ovo su nekadašnje zgrade... osmišljene tako da stanovi imaju po dve terase a da nemaju lift ;) 
Pa tako, imajući dve terase imam i duplu mogućnost da ih tokom zime zatrpam svakojakim lomovima. 
Sve kreće krajem jeseni, u doba slave, kad je logično da ću iskoristiti sve pogodnosti dva velika prirodna frižidera za odlaganje flaša, kolača i raznih spremljenih jela sve onako na ovalima, pa prekriveno folijom.. Posle slave obično sve ne bude dovedeno u red baš kako bi trebalo. Počinju već ozbiljno hladni dani i ko će da se mota po tersi i da je uređuje... Krenemo sa praznim kutijama, nekom obućom.. i nastavimo da do proleća ubacamo sve i svašta kroz poluotvorena vrata. 
Jedna od mojih terasa uspešnije odoleva tim našim porivima da sve neugledno i trenutno beskorisno krijemo po uglovima. Ali ova druga mi je nekako drugorazredna. Strateški položaj ima ključnu ulogu. Na nju se izlazi iz kuhinje, kanta za smeće joj od postanka pripada.. sunce piči već od dva popodne.. Idealna je za muškatle i brzinsko popodnevno sušenje veša. 

Ali šta dok je ne ogreje sunce? Kako ne iskoristiti lepu hladovinu barem u jednom ćošku.. Imam tu ideju već nekoliko godina.. stočić i neka stoličica, nekoliko saksija. Možda nekad i jedna postojeća ležaljka ako poželim da se prućim s knjigom u ruci ;) 
I sve do sad nikako da krenem u realizaciju. 
Dva dana sam se razvlačila, premeštala stvari s jednog na drugo mesto, vrtela se u krug, buljila, zavirivala u kese, kutije, buljila i još malo buljila u saksije pune stare zemlje (e, ta zemlja mi se smučila)... pokušavala da smislim gde s čim, da smislim šta da bacim a šta ne. Počela onda da iz fijoka jedno bacam a drugo ubacam... 
Iskopala sam iz jedne kutije tri flaše Rozea nekog dobrog..  Nisam popila. 
Trećeg dana sam napravila makovnjaču i konačno se aktivirala i odradila prvu fazu.

Nije ovo konačan izgled ni slučajno.. ali odnekud mora da se krene. Nisam sigurna da li ću žute stolice da ostavim u tom uglu.. mislim da je zgodnije imati te male stoličice- hoklice.. A imam ih nekoliko i sve su različite. 
Ionako sam htela da ovo odradim bez ulaganja i kupovine novog. Stare stvari imaju uvek novi šarm (naročito ako zaboravimo na njih neko vreme, pa slučajno naletimo), s tim smo se već složili. Malo doterivanja, malo šara, tufni, poneki ram.. 
Sad je sve lakše. Glavno i najteže je bilo osloboditi se loma.


A priroda je zadivljujuće sređena u svakom trenutku i iz svakog ugla..

Ova makovnjača sastavni je deo priče o terasi. Kao da je svojim mirisom pokrenula celu situaciju koja se bila poprilično zaglavila u položaj "ma ostavljam sve kako je i do sad bilo.. ovde ionako niko ne zalazi.."