Rozen torta

Jednom davno sam je pravila i nisam uopšte bila zadovoljna ni izgledom ni ukusom. Sledeći put probala sam sa kupovnim koricama i tek tada nisam bila zadovoljna rezultatom. Pošto nisam neki ljubitelj, brzo sam odustala od ove torte.

Prošle godine sam je jela kod kume na slavi. Bile su takođe kupovne korice i bila je savršena, tj. ista onakva kakvu moja ujna pravi a ja nisam uspevala, tj. imala hrabrosti a ni volje posle ona dva pokušaja da napravim. Činilo mi se to s koricama mnogo komplikovano. 

Proteklog vikenda je valjda došlo vreme za ovu tortu i u mojoj kuhinji pa sam je skroz raspoložena i spremna na svaki rezultat napravila. U jednom omanjem formatu, doduše, ali potpuno zadovoljna s onim što je ispalo.

Prečnik je bio jedva 20cm i korice su mi bile prilično krastave sa svim tim silnim izbočinama koje su nastale ne znam tačno zbog čega, ali slutim da sam ih nedovoljno istanjila pa su se od punoće tako izvitoperile. 

Sve u svemu, važno mi je bilo da sam pogodila ukus i strukturu korica kao i fil i da je to na kraju bila ona Rozen torta kakvu sam htela. A recept konačno mogu da napišem i na blogu.

Nafilovana i tako udešena završila je u autobusu za Beograd, pravo do Marije, koja je od malena bila najveći ljubitelj Rozen torte u našoj kući i ne bih ni slučajno propustila da moja prva uspešna Rozen stigne tačno gde treba. Sad što to slanje zamalo nije preraslo u čist promašaj jer je ona na autobuskoj stanici misleći da je previdela autobus koji čeka, pojurila za jednim pogrešnim i prilično imala da trči dok ga nije stigla i saznala da to nije taj autobus.. A umeđuvremenu je propustila i pravi autobus koji se kratko zadržao na peronu. Pa kad se valjda setila šta juri i zašto, itekako ga je metodom "kući se ne vraćam bez svoje Rozen torte" našla na parkingu za autobuse gde je umorni šofer verovatno taman malo sklopio oči. 

Evo, ovako je izgledala nafilovana. Lepo sam zakamuflirala sve nepravilnosti i najbolju koricu stavila na vrh.

Iako su unutrašnjost kao i ivice bili prilično neobuzdani.

Drago mi je što ova torta nije bila slatka gumena lepljiva masa, već vazdušasta i lagana, potpuno topiva u ustima. Skroz ohrabrena, krenula sam sa pravljenjem druge, koja je trebalo da bude potvrda da smem da napišem svoj recept.

Ovog puta pravila sam četvrtastu, pa za tu dimenziju i veličinu torte i pišem recept.

Potrebni sastojci

(za tortu od deset korica dimenzije 23x30cm)

za korice

2 manja jajeta

70g putera

150g šećera

100ml mleka

oko 650g mekog brašna

na vrh noža ili prstohvat sode bikarbone

dodatno brašno za posipanje tokom razvlačenja korica

za fil

300g mlevenih oraha

150ml mleka

150g prosejanog šećera u prahu

250g putera

za fondan glazuru

oko 150g prosejanog šećera u prahu

kašičica i po limunovog soka

kap dve crvene boje za kolače ili malo domaćeg soka ili arome maline

voda po potrebi

Potreban je pleh odgovarajuće dimenzije, a najbolje dva ista jer dok se jedna korica peče taman imate vremena da pripremite drugu. Uglavnom ako nemate dva ista pleha, uvek možete upotrebiti jedan pleh duplo veće dimenzije na kome ćete ispeći pet korica pa ih onda izdeliti na pola. To je onda skraćen i ubrzan postupak što uopšte nije loše.

Korice

Umutite jaja, šećer, mleko i puter mikserom ili žicom za mućenje da se što bolje sve sjedini.

Dodajte onda oko 500g brašna i sodu bikarbonu pa sve promešajte. Nakon toga postepeno dodajte još brašna koliko je potrebno pa rukama umesite  testo. Ako vam se učini da je testo pretvrdo dodajte još malo mleka. Treba da dobijete meko i elastično testo koje se ne lepi za ruke. Višak brašna ako ga ima koristite sa posipanje radne površine prilikom razvlačenja korica.

Podelite ga na pet ili deset komada, u zavisnosti od toga na kojoj dimenziji pleha ćete peći korice. Ja sam pekla pet korica na plehu duplo veće dimenzije, koje sam zatim izdelila na pola i dobila tortu od deset korica. 

Prilikom razvijanja kora oklagijom, nemojte štedeti brašno kojim treba obilno da pospete testo koje razvlačite ali i površinu na kojoj to radite. Istanjite testo što je moguće tanje i u što je moguće približniju dimenziju pleha. Najbolje je da pre samog postupka iskrojite pek papir na dimenziju pleha i onoliko komada koliko ćete korica peći. 

Razvučenu korici pažljivo prebacite na pek papir (ne plašite se, korice jesu vrlo tanke ali su elastične i dovoljno čvrste ako ste ih lepo posipali brašnom tokom razvlačenja). Krajeve koji štrče preko pek papira lagano nožem isecite pa koricu sa sve pek papirom prenesite na pripremljen izvrnuti pleh.

Na sledećoj slici vidi se da neki uglovi mojih korica nisu bili savršeno iskrojeni, ali to možete onim viškovima testa sa stranica da zakrpite i izgladite još malo oklagijom. Kad se kore ispeku to se ne primećuje.

Otprilike ćete od ovih sastojaka dobiti deset korica. Neka manje ili više.. ne menja mnogo stvar.

Svaku koricu pecite u prethodno lepo zagrejanoj rerni na 180 stepeni najviše tri minuta. Korice treba da ostanu svetle.

Pečene korice sa sve pek papirom slažite jednu na drugu i svaki put ih sve zajedno prekrijte čistom debljom krpom. Nije obavezno da ih odlažete zajedno sa pek papirom, možete dva pek papira bez problema da iskoristite za sve korice. Ove korice se ne lepe jedna za drugu i brzo se hlade odnosno učvršćuju, a onda postaju krte.

Možete da ih poklapate i nekom većom tepsijom da bi bile što mekše. Ja to ne radim jer volim da korice dobiju potrebnu mekoću tek od fila.

Fil

Ugrejte u šerpici mleko do ključanja, pa njime prelijte mlevene orahe. Izmešajte dobro da orasi budu ravnomerno nakvašeni.

U odvojenom sudu mikserom umutite puter sobne temperature pa mu dodajte prosejani šećer u prahu i još malo sve mutite. Kašiku po kašiku poparenih oraha dodajte umućenom puteru i šećeru, i svaki put mutite mikserom sve dok ne izmešate sve i dobijete lep ujednačen fil svetle boje.

Tankim slojem ovog fila filujte sve korice osim poslednje.

Glazura

Šećeru dodajte limunov sok i boju pa viljuškom umutite da sve postane ujednašena masa. Dodajte i neku kašičicu vode do potrebne gustine, a to je ona gustina kad glazura može lepo da se razmazuje a da ne curi. Dakle, ako razredite suviše dodajte još malo šećera da popravite stvar i obrnuto, ako preterate sa šećerom opet kapnite vodu.. sve dok ne ocenite da imate potrebnu gustinu.

Ovaj fondan možete i gotov da kupite ako vam je lakše.

Rasporedite glazuru po sredini gornje korice pa je nakvašenim ravnim nožem rasporedite svuda ravnomerno. Ja uglavnom uvek pustim da malo iscuri i preko oboda. 

Preporučljivo je da ovu tortu napravite barem dva dana pre planiranog služenja i da je čuvate na hladnom mestu, ako je moguće van frižidera jer će se tako najbolje upiti fil u korice. Ako nemate drugo rešenje, neka vam poklopljena i zaštićena od drugih mirisa stoji u frižideru.

Rozen torta se seče oštrim tankim nožem koji pre svakog reza treba da nakvasite vrućom vodom. Presek će tako biti lepši, a fondan neće da puca.